Шта је то с нама и
са животом, у какве се то конце сплићемо, у шта упадамо својом вољом у шта
невољом, шта од нас зависи, и шта можемо са собом? Нисам вјешт размишљању, више
волим живот него мисао о њему, али како год сам превртао, испада да нам се
већина ствари дешава мимо нас, без наше одлуке. Случајност одлучује о моме
животном путу и о мојој судбини, и најчешће бивам доведен пред готов чин,
упадам у један од могућих токова, у други ће ме убацити само друга случајност.
Не вјерујем да ми је унапријед записан пут којим ћу проћи, јер не вјерујем у
неки нарочит ред овога свијета. Не одлучујемо, већ се затичемо. Стрмоглављени
смо у игру, пуну небројених измјена, једног одређеног тренутка, кад нас само та
прилика чека, једина која нас може сачекати, у току мјешања. Не можес је
заобићи, ни одбити. Твоја је, као вода у коју паднеш. Па пливаш, или потонеш.
Тврђава, Меша Селимовић
Нема коментара:
Постави коментар